u srcu mi led a na usnama zar 3:]

— Autor pevajmodozoreee @ 14:14

mrak!

nista ne vidim..

prolazim kroz maracan tunel, nesto me vuce da idem napred..

cujem klavir..

prolazim tunel, i odjednom, bljesak! nesto me osvetljava..

reflektori..

idem napred..

trema i uzbudjenje u isto vreme se razliva po celome telu..

izlazim,na scenu.. tribine, pune ljudi,uzvikuju moje ime..

lagano se krecem po podijumu.. izvodim piruete, grand jete,arabesqe i ostale elemente..

polako.. svaki detalj perfektno..

cuje se gromoglasan aplauz..

svatam, da je moja koreografija gotova..

osmehujem se ziriju.. poklanjam se..

i ponosno izlazim sa scene..

vracam se kroz isti onaj tunel,sa osmehom na licu..

odjednom..

nesto me protrese..

otvorim oci i ugledam mamu..

brzinski se spremam za skolu,jos sva zadihana..

trcim u skolu..

prekasno..

vec je cas poceo..

i tako sam osvojila jedan neopravdani cas umesto pehara.. :)

12 Komentari | 0 Trekbekovi