bili smo svi drug uz druga,oni,ja i ti,bili smo svi iz 8-3..
rastajemo se za par meseci.. blizi se kraj osmog razreda.. a u meni se javlja tuga.. 8 godina sam gledala ista lica,8 godina sam odrastala sa njima..delili smo tajne,prepisivali domace zadatke,pomagali jedni drugima..a sada cemo se rastati..tuzna sam,al u isto vreme i srecna sto odrastam..pa onda matura..sa kim cu ici,sta cu obuci? da li stikle ili baletanke? haljina na brtele ili bez? zbunjena sam,ne znam sta cu upisati,panika me hvata ocu li imati bodova?kako cu uraditi prijemni? muce me mnoga pitanja..al posle prijemnog sledi raspust i pokusacu da uzivam u njemu vise nego ikad.. nekim delom sebe bi volela da se vratim u ono "bezbrizno" vreme,kad sam isla u vrtic,kad sam se po ceo dan igrala sa barbikama,kada sam veselo trcala po igralistu,igrala se vije,zace i lopova,zmurke..a drugi deo mene jedva ceka da odraste,da krene u srednju,stekne nove prijatelje,da se opet smeje odvalama i glupostima svojih vrsnjaka..kako brzo odrastamo,nisam bila ni svesna toga.. jos malo pa punim 15 godina,huh.. :)
