u srcu mi led a na usnama zar 3:]

zasto..?

zasto si morao da mi ga uzmes..?

tako bez razloga..

nije mu jos vreme bilo,veruj mi..!

Boze,zar ne znas kolko mi je znacio..?

zar si zaboravio da smo zajedno odrasli..?

svi mi kazu da mu je bilo sudjeno i da cemo kad-tad svi tako zavrsiti,ali NE!

ja necu da verujem u to..!

sigurno je doslo do neke greske,zar ne..?

greskom si njega uzeo..?

Boze,bio je tako mlad,nije jos ni okusio zivot a vec si ga uzeo,to nije fer..!

jedino on me poznaje bolje od sopstvene senke..

znas da imamo mnogo uspomena,ali one sad me bole..srce me boli kad svatim da ga nema vise..:'(

kako nam je detinjsvo bilo lepo..igrali smo se zajedno otkad smo bili u pelenama..

NIKAD necu zaboraviti uspomene..ni one divne smedje okice..:(

znas i sam da smo uvek bili MI,nikad on i ja..uvek smo isli u paketu,a sad si taj paket pocepao..!

zar ti nije zao..? zar si bas morao..?

ti zelis da ja patim ovako,zar ne..?

kako sad dalje bez njega..? :'(

nemam snage da nastavim..

on je bio moja snaga i uteha,on je jedini UVEK umeo da me nasmeje..jedini me je podrzavao u svemu i nikad me nije izdao ili izneverio..

ali zasto me nije poveo sa sobom..?

i zasto mi nisi dozvolio da se bar oprostim sa njim..?

da bar jos jednom osetim njegov topao zagrljaj i meke usne na obrazu..:(

znam da trazim mnogo,ali,vrati mi ga,MOLIM TE! :'(

bez njega se osecam tako slabo..

sve me podseca na njega..i ova narukvica..

nikada necu zaboraviti ono vece..gledao me tako slatko dok mi je kacio narukvicu..

uvek kad pomislim na njega predjem prstima preko urezanih slova "voli te bobi",volim i ja njega,mnogo.. :(

obecao i je da ce uvek biti tu..ispunio je obecanje sve do sad..:(

dalje moram da nastavnim,moram da budem jaka,zbog njega,zbog sebe..

sigurno me sad gleda na neba i pokazuje andjelima da mene trebaju da cuvaju i prica im nase uspomene..sigrurna sam u to..

andjeli,ne treba mene da cuvate,cuvajte njega,i neka bude srecan..

i andjeli,molim vas,reci te mu da ga zauvek voli njegova najbolja drugarica.. :( :'(

..14.11.1996-07.02.2011..

 mrak!

rastajemo se za par meseci.. blizi se kraj osmog razreda.. a u meni se javlja tuga.. 8 godina sam gledala ista lica,8 godina sam odrastala sa njima..delili smo tajne,prepisivali domace zadatke,pomagali jedni drugima..a sada cemo se rastati..tuzna sam,al u isto vreme i srecna sto odrastam..pa onda matura..sa kim cu ici,sta cu obuci? da li stikle ili baletanke? haljina na brtele ili bez? zbunjena sam,ne znam sta cu upisati,panika me hvata ocu li imati bodova?kako cu uraditi prijemni? muce me mnoga pitanja..al posle prijemnog sledi raspust i pokusacu da uzivam u njemu vise nego ikad.. nekim delom sebe bi volela da se vratim u ono "bezbrizno" vreme,kad sam isla u vrtic,kad sam se po ceo dan igrala sa barbikama,kada sam veselo trcala po igralistu,igrala se vije,zace i lopova,zmurke..a drugi deo mene jedva ceka da odraste,da krene u srednju,stekne nove prijatelje,da se opet smeje odvalama i glupostima svojih vrsnjaka..kako brzo odrastamo,nisam bila ni svesna toga.. jos malo pa punim 15 godina,huh.. :)

zapitate li se nekada ko su vam pravi prijatelji? kada se nadjete u nezgodnom trenutku ko vam nece okrenuti ledja? ja sam se danas zapitala bas to i svatila da pravih prijatelja nemam koliko sam mislila.. ima ih na jednu ruku da se izbroje.. naravno,nisam mislila da su mi svi koje poznajem pravi prijatelji,nego otprilike njih 15 osoba.. ali ocigledno je da sam se prevarila.. :).. imam svega 3-4 prijatelja koji su tu za mene ma sta god da se desi,koji su uz mene i kad sam najveci kreten (sto se u zadnje vreme desava cesto) koji me podizu kad padam,kojima verujem,koji znaju moje tajne,koji,kad padnem ne prodju pored mene kao da sam stara krpa,nego zastanu,zagrle me,saslusaju,pokusaju da me razumeju,isplacu se samnom,a zatim mi pruze ruku,podignu me i malo poguraju da nastavim dalje.. takvi ljudi su vredni mog zivota i moje paznje,za takve sam spremna dati zivot.. takvih ima malo,al hvala bogu sto uopste postoje takve osobe :)